Najpoznatiji bezobrazluk sa bele tačke dogodio se u Beogradu

Kad danas neko izvede „panenku“, ime strelca obično nije Antonjin Panenka. To je najbolji dokaz koliko je jedan fudbalski potez prerastao čoveka koji ga je učinio slavnim.

Adresa tog trenutka je vrlo konkretna: stadion Crvene zvezde u Beogradu, 20. jun 1976. Finale Evropskog prvenstva između Čehoslovačke i Zapadne Nemačke završilo je u penal-seriji. Posle promašaja Ulija Henesa, Panenka je imao priliku da odluči pobednika.

Lopta nije morala da ide jako

Umesto udarca u ugao, poslao je blag luk sredinom gola. Sep Majer je krenuo u stranu. Lopta je ušla u prostor koji je golman upravo napustio.

Na snimku je sve gotovo neprijatno jednostavno. Upravo zato vredi gledati ga znajući kontekst: nije bila revijalna utakmica, a posledice promašaja ne bi se izgubile u dnevnom programu. Isti detalj koji publiku oduševi kada lopta uđe može da izgleda potpuno drugačije ako golman ostane na mestu.

Prezime koje je postalo glagol u glavi publike

UEFA u retrospektivi ističe da je to bila prva penal-serija koja je odlučivala finale EURO-a. U njenoj odlučujućoj sceni nije pobedila snaga udarca, nego zamisao o tome šta će protivnik očekivati.

Zato ovaj potez nije samo simpatično poniženje golmana, kako se ponekad prepričava. On je mala igra pretpostavki: izvođač računa da golman mora da izabere stranu, a zatim napada deo gola koji izgleda kao najlošiji izbor.

Beograd je tako dobio jednu neobičnu sportsku adresu u svetskom rečniku. Ne mora se znati konačan rezultat finala da bi se razumelo šta znači „šutnuo je panenku“. Ali lepo je znati gde je ta rečenica dobila oblik.